Панонски коридор представља не само велики инфраструктурни пројекат помоћу кога ће се значајно повећати расположиви преносни капацитет на државној граници Србије и Мађарске и омогућити евакуација енергије произведене у обновљивим изворима у регији Бачке, већ и један од важнијих корака ка договараном интензивирању сарадње ових држава у области енергетике. Као такав, пројекат се од самог почетка развија уз активно учешће како ЕМС а.д., тако и мађарског оператора преносног система (МАВИР), и то не само са аспекта идеја о различитим аспектима реализације овог пројекта, већ и са практичне стране. Ово је, на пример, доказано и током 2022. и 2023. године, када су запослени оба оператора заједничким напорима израдили Билатералну студију којом су дефинисани многи детаљи у вези са овим пројектом. Овај коридор је укључен у Пан-европски план развоја преносних система ЕНТСО-Е асоцијације из 2022. године.
ПРОЈЕКАТ У БРОЈЕВИМА
Завршетак се очекује
2030.
године (по тренутним сагледавањима).
Изградиће се око
170
км нових водова у Републици Србији.
Биће реконструисана
1
трансформаторска станица 400/110 кВ.
Улагања износе око
108
милиона евра (у све секције пројекта).
СЕКЦИЈЕ ПРОЈЕКТА
Прва секција овог пројекта обухвата изградњу новог интерконективног вода 400 кВ између Србије (то јест, ТС Суботица 3) и Мађарске (ТС Шандорфалва), при чему ће дужина вода на српској страни бити нешто мања од 30 км. Ова секција би требало да буде изграђена и пуштена у погон 2028. године.
Друга секција Панонског коридора ће подразумевати пуну реконструкцију ТС 400/110 кВ Суботица 3, што је неопходно како због њене улоге у првој секцији пројекта, тако и због њене старости и потребе за обезбеђивањем њеног поузданог рада. Реконструкција ће бити завршена до 2030. године.
Трећа секција овог пројекта ће подразумевати изградњу двосистемског 400 кВ далековода између ТС Сомбор 3 и ТС Нови Сад 3, уз опремање једног система проводника, што ће значајно допринети поузданости рада мреже у региону Бачке. Овај вод би требало да буде у погону до 2030. године.
Последња планирана секција овог коридора ће обухватати подизање 400 кВ двосистемског далековода између ТС Београд 50 (сагледане у пројекту Северни коридор) и ТС Сремска Митровица 2, чиме ће се преносна мрежа у тој регији додатно ојачати. Вод би требало да се заврши до 2030. године.
МАПА ПРОЈЕКТА
ПОЗИТИВНИ УТИЦАЈИ
У складу са утврђеним потребама, овај пројекат ће допринети повећању доступног преносног капацитета на граници Србије и Мађарске.
Пројекат ће потпомоћи интеграцију тржишта електричне енергије и смањење разлика у маргиналним ценама у Југоисточној Европи.
Пројекат ће омогућити прикључење великих обновљивих извора у региону Бачке и пласман произведене енергије према остатку Србије.
Пројекат ће допринети повећању доступних преносних капацитета на границама Србије са Црном Гором и са Босном и Херцеговином.
Пројекат ће потпомоћи интеграцију тржишта електричне енергије и смањење разлика у маргиналним ценама у Југоисточној Европи.
Пројекат ће омогућити прикључење нове РХЕ Бистрица, једног од најважнијих капацитета за балансирање система у наредном периоду.
Преко омогућавања прикључења великих обновљивих извора, овај пројекат ће утицати и на смањење емисија штетних гасова.
Пројекат ће за последицу имати мање оптерећење 110 кВ преносне мреже у региону Бачке, што ће довести до смањења губитака у систему.
Пројекат је усклађен и са међудржавним договором о тесној сарадњи Србије и Мађарске у области енергетике.
Кроз прикључење РХЕ Бистрица и повећање преносних капацитета, пројекат ће утицати и на смањење емисија штетних гасова.
Пројекат подразумева замену старе 220 кВ мреже новим 400 кВ далеководима, што ће умањити и губитке у преносу енергије.
Коначно, пројекат ће представљати један од кључних ресурса за повећање сигурности напајања потрошње у Западној Србији.