Управљање преносним системом обухвата планске активности и активности које се обављају у реалном времену. Управљање преносним системом данас подразумева координацију оператора преносних система на регионалном нивоу и примену концепта паметних мрежа.
Најважније планске активности се односе на:
уговарање помоћних услуга;
израду планова искључења;
прорачун прекограничних преносних капацитета;
израду планова рада преносног система;
израду мрежних модела и анализе сигурности.
Уговором о помоћним услугама оператор преносног система обезбеђује капацитете за: 1) регулацију фреквенције и снаге размене (примарна, секундарна и терцијарна), 2) регулацију напона и 3) успостављање система након распада.
Планови искључења за потребе извођења радова на елементима мреже израђују се прво за регион југоистичне Европе, након чега се усаглашавају планови искључења у нашем преносном систему у сарадњи са свим корисницима преносног система.
Како би се омогућила међународна размена електричне енергије, оператори преносних система израчунавају и усаглашавају вредности прекограничних преносних капацитета за сваку границу и смер. Овако израчунати капацитети се додељују снабдевачима електричне енергије у складу са посебним правилима.
Прогноза потрошње и техничких губитака у преносу је први корак у изради дневних планова рада преносног система. На ове податке додају се подаци из планова рада балансних група који се односе на потрошњу, производњу и размену електричне енергије. Планом рада предвиђа се и уговорена резерва за регулацију фреквенције и снаге размене.
Да би се обезбедила сигурност рада преносног система израђују се мрежни модели индивидуалног преносног система. Прорачуни сигурности се спроводе на спојеном мрежном моделу за целу интерконекцију Континенталне Европе. Уколико ове анализе покажу неиспуњеност сигурносних критеријума, налажу се измене у топологији преносне мреже или ангажовање производних објеката (тзв. редиспечинг).
Код већине планских активности постоји координација на регионалном нивоу уз посредство регионалног координатора за сигурност рада.
Управљање преносним системом у реалном времену обухвата следеће главне активности:
наѕор сигурности рада преносног система;
секундарну и терцијарну регулацију;
регулацију напона;
реализацију планова искључења и издавање докумената за рад;
санирање поремећаја.
Наѕор и управљање преносним системом обавља се коришћењем напредних и међусобно интегрисаних информационих система, од којих су најважнији:
СЦАДА/ЕМС систем који размењује и обрађује податке из објеката преносног система, корисника преносног система и суседних оператора преносних система – овај систем поседује напредне апликације који омогућава аутоматизацију најважнијих процеса (секундарну регулацију, надгледање сигурности рада система…);
ММС систем омогућава неопходну евиденцију за тржишне трансакције за потребе балансног механизма и унутардневну измену планова рада преносног система;
WАМС систем омогућава мониторинг стабилности рада преносног система;
СЦАЛАР систем омогућава мониторинг атмосферских електричних пражњења, како би се заштитило људство на извођењу радова на мрежи и припремио систем за рад у неповољним атмосферским приликама.