Savet Agencije za energetiku Republike Srbije doneo je 17. oktobra odluku o davanju saglasnosti na Plan razvoja prenosnog sistema za period od 2019. do 2028. godine i Plan investicija u prenosni sistem za period od 2019. do 2021. godine, koje je kao operator prenosnog sistema donelo Akcionarsko društvo Elektromreža Srbije.
Plan razvoja prenosnog sistema za period od deset godina urađen je u skladu sa Zakonom o energetici i u skladu je sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine Programom za ostvarivanje Strategije. Kao prioritetni ciljevi i aktivnosti navedeni su obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom, razvoj tržišta električne energije na nacionalnom i regionalnom nivou, kao i povećanje prenosnih kapaciteta i razvoj koridora od regionalnog i panevropskog značaja na teritoriji Republike Srbije.
U planu investicija za period od tri godine, opisane su investicione potrebe sa nacionalnog, regionalnog i evropskog aspekta, čija realizacija ima značajan uticaj na povećanje prenosnih kapaciteta u regionalnoj prenosnoj mreži, a samim tim i na razvoj tržišta električne energije u Evropi.
 – Planiranje razvoja prenosne mreže postaje sve kompleksniji proces. Raste broj zahteva za priključenjem obnovljivih izvora energije, potrebno je obezbediti infrastrukturne uslove za industrijski razvoj i uvek je neophodno imati u vidu zadatak EMS AD da obezbedi pouzdano i sigurno napajanje i održivi razvoj prenosnog sistema Srbije, uzimajući u obzir i ciljeve Desetogodišnjeg evropskog plana razvoja u okviru ENTSO-E.
U skladu s tim, u Planu razvoja 2019-2028, na listi proizvodnih kapaciteta, čiji se ulazak u sistem očekuje, nalazi se 14 novih vetroelektrana, jedna nova termoelektrana, novi generator u TE Kostolac B, generator povećane instalisane snage u TENT A, dve nove termoelektrane-toplane (TE-TO Pančevo i TE-TO Vinča), novi generator u hidroelektrani Potpeć, kao i još četiri generatora povećane instalisane snage u hidroelektranama. Osim novih proizvodnih kapaciteta, postoji i pet projekata priključenja objekata korisnika prenosnog sistema, prevashodno namenjenih napajanju novih rudarskih kopova.
Kada govorimo o Transbalkanskom koridoru za prenos električne energije, završetak prve faze takođe je u okviru odobrenog Plana razvoja. Reč je o završetku preostale tri sekcije: Sekcija 2 – DV 400 kV TS Kragujevac 2 – TS Kraljevo 3, Sekcija 3 – DV 2×400 kV TS Obrenovac – TS Bajina Bašta i sekcija 4 – DV 2×400 kV između Srbije, BiH i Crne Gore. Sekcija 1 – DV 2×400 kV između Srbije i Rumunije puštena je pod napon u decembru 2017. godine – ističe Nadica Stojanović, izvršni direktor za investicije i strategiju.