Крагујевац, 16. јун 2020. – Данас је у Крагујевцу свечано обележен почетак градње 400 киловолтног далековода од Крагујевца до Краљева. Камен темељац за овај важан пројекат положили су директорка Акционарског друштва Електромрежа Србије Јелена Матејић, министар рударства и енергетике Александар Антић и градоначелник Крагујевца Радомир Николић.
Реч је о далеководу који представља део друге секције прве фазе Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије. То је пројекат од посебног националног и регионалног значаја који доноси сигурно и стабилно снабдевање електричном енергијом корисника на територији Србије, али истовремено спаја и тржишта источне и западне Европе.
– Трансбалкански коридор је електроенергетски ауто-пут на којем је наше земља кључно и незаобилазно чвориште. Кроз историју је наша земља често страдала јер смо на месту на којем се спајају и пролазе сви путеви, али дошао је тренутак да ту своју позицију на најбољи могући начин искористимо. Трансбалкански коридор је одличан пример како се то ради – истакла је Јелена Матејић.
Далековод од ТС Крагујевац 2 до ТС Краљево 3 биће дугачак 60 километара, а укупна уговорена вредност радова и опреме износи 13,5 милиона евра. Уз градњу далековода, друга секција Трансбалканског коридора подразумева и подизање напонског нивоа ТС Краљево 3 на 400 kV и опремање једног 400 kV далеководног поља у ТС Крагујевац 2. Укупна инвестициона вредност друге секције, заједно са радовима на трафостаницама у Крагујевцу и Краљеву, износи 29,6 милиона евра. Вредност прве секције била је 27 милиона евра, док ће вредност треће и четврте секције износити 100 милиона евра. То значи да вредност пројеката прве фазе Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије на територији наше земље, од границе са Румунијом до границе са Црном Гором, износи чак 157 милиона евра.
– У потпуности ћемо заменити преносну мрежу напонског нивоа 220 kV, која је у овим деловима Србије при крају свог животног века, са просечном старошћу опреме од чак 50 година. Стварамо нову реалност и доносимо нове могућности за развој. Нигде на свету нема економског бољитка нити инвестиција без адекватне и поуздане електроенергетске инфрастуктуре. Уз стабилно снабдевање грађана и индустрије, и будуће финансијске користи за земљу, овакви пројекти доносе и нова радна места и бољи живот за наше људе. Уз то, овај подухват доприноси и глобалној заштити климе путем смањења емисија угљен-диоксида, јер ће донети значајна смањења у губицима електричне енергије – истакла је Јелена Матејић.
Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да је почетак инвестиције снажан сигнал да Србија наставља са инвестицијама и развојиним пројектима тамо где је стала пре корона вируса.
– Уверен сам да ћемо бити апсолутно успешни јер овај пројекат значи пуно за Србију као део нашег електроенергетског система и регион јер повезује исток са западом, од Украјине до Италије, и тако ствара могућности за даљи развој енергетских пројеката и опције трговања електричном енергијом – рекао је Антић.
Он је додао да је Трансбалкански коридор, чији је данас започети далековод део, једно од кључних оруђа за коришћење потенцијала из обновљивих извора енергије а као пример навео да је завршена деоница од Панчева до румунске границе већ омогућила да у систем уђу ветропаркови у Банату.
Антић је рекао да Електромрежа Србије (ЕМС) има пуно захтева и иницијатива будућих корисника, као и да држава наставља са снажном развојном политиком у читавом сектору.
– Изградњом овог далековода омогућићемо стабилнији рад хидроелектране Бајина Башта, а повезивање је један од кључних корака за изградњу реверзибилне хидроелектране Бистрица која је један од најважнији стратешких пројеката – рекао је он и додао да је у току припрема пројектно-техничке документације за деоницу коридора од Обреновца до Бајине Баште.
Финансирање пројекта реализује средствима зајма у износу од 15 милиона евра, који је ЕМС-у одобрила Немачка развојна банка КfW, уз државну гаранцију, донацијом ЕУ у износу од 6,5 милиона евра, која ће ЕМС-у бити додељена кроз механизам ЕУ Инвестиционог оквира за Западни Балкан из Европског заједничког фонда за Западни Балкан, као и сопственим средствима ЕМС АД.
Директор Канцеларије Немачке развојне банке КfW у Србији Арне Гос истакао је да ова инвестиција доприноси максимално поузданом преносном систему.
– У будућности, односно када и остале четири секције које су повезане са овим пројектом буду подигнуте, целокупан систем ће осигурати стабилно снабдевање електричном енергијом у западној и централној Србији за више од милион потрошача. Представљаће виталну везу преносног система државе и целокупног региона, чиме ће се повећати и прекогранични капацитети и на тај начин допринети интеграцији електроенергетског система Србије у европску мрежу.
Набавка радова и опреме за другу секцију Трансбалканског коридора подељена је у два Lot-a. Први је обухватио набавку радова и опреме за далековод и спроведен је по правилима KfW банке, кроз предквалификациону и квалификациону фазу. Након завршетка обе фазе, одабран је извођач радова – конзорцијум који чине Кодар Енергомонтажа доо, Београд (као носилац конзорцијума), Електромонтажа доо, Краљево и Елнос БЛ, Бања Лука. Када је реч о другом Lot-у, који обухвата набавку опреме и радова на доградњи ТС Краљево 3 и опремању поља у ТС Крагујевац 2, завршен је процес избора извођача радова и ускоро се очекује потписивање и тог уговора. Велику подршку приликом спровођења процедуре набавке радова и опреме пружио је конуслтант на пројекту, конзорцијум компанија AF Consult Switzerland и ELEM&ELGO. Рок за градњу износи 610 дана.
