Panonski koridor
O PROJEKTU
Panonski koridor predstavlja ne samo veliki infrastrukturni projekat pomoću koga će se značajno povećati raspoloživi prenosni kapacitet na državnoj granici Srbije i Mađarske i omogućiti evakuacija energije proizvedene u obnovljivim izvorima u regiji Bačke, već i jedan od važnijih koraka ka dogovaranom intenziviranju saradnje ovih država u oblasti energetike. Kao takav, projekat se od samog početka razvija uz aktivno učešće kako EMS a.d., tako i mađarskog operatora prenosnog sistema (MAVIR), i to ne samo sa aspekta ideja o različitim aspektima realizacije ovog projekta, već i sa praktične strane. Ovo je, na primer, dokazano i tokom 2022. i 2023. godine, kada su zaposleni oba operatora zajedničkim naporima izradili Bilateralnu studiju kojom su definisani mnogi detalji u vezi sa ovim projektom. Ovaj koridor je uključen u Pan-evropski plan razvoja prenosnih sistema ENTSO-E asocijacije iz 2022. godine.
PROJEKAT U BROJEVIMA
Završetak se očekuje
2030.
godine (po trenutnim sagledavanjima).
Izgradiće se oko
170
km novih vodova u
Republici Srbiji.
Biće rekonstruisana
1
transformatorska stanica
400/110 kV.
Ulaganja iznose oko
108
miliona evra (u sve
sekcije projekta).
SEKCIJE PROJEKTA
Prva sekcija ovog projekta obuhvata izgradnju novog interkonektivnog voda 400 kV između Srbije (to jest, TS Subotica 3) i Mađarske (TS Šandorfalva), pri čemu će dužina voda na srpskoj strani biti nešto manja od 30 km. Ova sekcija bi trebalo da bude izgrađena i puštena u pogon 2028. godine.
Druga sekcija Panonskog koridora će podrazumevati punu rekonstrukciju TS 400/110 kV Subotica 3, što je neophodno kako zbog njene uloge u prvoj sekciji projekta, tako i zbog njene starosti i potrebe za obezbeđivanjem njenog pouzdanog rada. Rekonstrukcija će biti završena do 2030. godine.
Treća sekcija ovog projekta će podrazumevati izgradnju dvosistemskog 400 kV dalekovoda između TS Sombor 3 i TS Novi Sad 3, uz opremanje jednog sistema provodnika, što će značajno doprineti pouzdanosti rada mreže u regionu Bačke. Ovaj vod bi trebalo da bude u pogonu do 2030. godine.
Poslednja planirana sekcija ovog koridora će obuhvatati podizanje 400 kV dvosistemskog dalekovoda između TS Beograd 50 (sagledane u projektu Severni koridor) i TS Sremska Mitrovica 2, čime će se prenosna mreža u toj regiji dodatno ojačati. Vod bi trebalo da se završi do 2030. godine.
MAPA PROJEKTA
POZITIVNI UTICAJI
U skladu sa utvrđenim potrebama, ovaj projekat će doprineti povećanju dostupnog prenosnog kapaciteta na granici Srbije i Mađarske.
Projekat će potpomoći integraciju tržišta električne energije i smanjenje razlika u marginalnim cenama u Jugoistočnoj Evropi.
Projekat će omogućiti priključenje velikih obnovljivih izvora u regionu Bačke i plasman proizvedene energije prema ostatku Srbije.
Projekat će doprineti povećanju dostupnih prenosnih kapaciteta na granicama Srbije sa Crnom Gorom i sa Bosnom i Hercegovinom.
Projekat će potpomoći integraciju tržišta električne energije i smanjenje razlika u marginalnim cenama u Jugoistočnoj Evropi.
Projekat će omogućiti priključenje nove RHE Bistrica, jednog od najvažnijih kapaciteta za balansiranje sistema u narednom periodu.
Preko omogućavanja priključenja velikih obnovljivih izvora, ovaj projekat će uticati i na smanjenje emisija štetnih gasova.
Projekat će za posledicu imati manje opterećenje 110 kV prenosne mreže u regionu Bačke, što će dovesti do smanjenja gubitaka u sistemu.
Projekat je usklađen i sa međudržavnim dogovorom o tesnoj saradnji Srbije i Mađarske u oblasti energetike.
Kroz priključenje RHE Bistrica i povećanje prenosnih kapaciteta, projekat će uticati i na smanjenje emisija štetnih gasova.
Projekat podrazumeva zamenu stare 220 kV mreže novim 400 kV dalekovodima, što će umanjiti i gubitke u prenosu energije.
Konačno, projekat će predstavljati jedan od ključnih resursa za povećanje sigurnosti napajanja potrošnje u Zapadnoj Srbiji.
VESTI O PROJEKTU
- Članak sa internet portala eKapija:
- Članak sa internet stranice Večernjih novosti:
- Članak sa internet portala Danas u kome se koridor spominje:
https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/eu-donirala-85-miliona-evra-za-elektromrezu-srbije-bice-ulozeno-900-miliona-evra/
KORISNI LINKOVI
- Link za karticu projekta u TYNDP 2022 paketu:
https://tyndp2022-project-platform.azurewebsites.net/projectsheets/transmission/1074