Извештај ENTSO-E у целости можете пронаћи на следећем линку:

У петак, 8. јануара 2021. у 14:05 ЦЕТ (средњеевропско време), синхроно подручје континенталне Европе раздвојено је на два подручја (подручје Северозапад и подручје Југоисток) услед каскадних испада неколико елемената преносне мреже. Одмах након што се инцидент догодио, европски ОПС-ови су почели са решавањем инцидента и успели су да ресинхронизују електроенергетски систем континенталне Европе у 15:08 ЦЕТ. Због брзог и координисаног приступа, у електроенергетском систему нису примећени већи губици терета или оштећења

Непосредно након раздвајања система, европски оператори преносних система су у блиској сарадњи преко ENTSO-E асоцијације одлучили да покрену заједнички процес за прикупљање свих релевантних чињеница у вези са инцидентом. Овај процес је покренут са јасном мисијом да те чињенице достави, на транспарентан и целовит начин, националним и европским надлежним властима, члановима ENTSO-E, као и сваком заинтересованом субјекту. Овај привремени извештај представља први скуп прикупљених чињеница, а сам инцидент је још увек у фази истраге.

Стање у систему пре раздавајања система

Укупни паневропски образац токова снага тог поподнева 8. јануара 2021. године одражавао је посебно стање оптерећења. Ова ситуација је, с једне стране, проузрокована топлим временом на Балканском полуострву, као и празновањем православног Божиц́а 6. и 7. јануара, што је довело до укупно нижег конзума од уобичајеног у неким од ових земаља. С друге стране, земље у централној Европи имале су хладније време и стога већа оптерећења. Овај паневропски образац токова снага прогнозиран је постојец́им сигурносним процедурама, попут Прогнозе загушења дан унапред (ДАЦФ) или Прогнозе унутардневних загушења (IDCF), као и у (n-1) симулацијама.
Укупан паневропски образац токова снага и оптерећења допуњен је додатним локалним токовима, што је довело до повећања токова (уколико се пореди са плановима рада тржишта; то је релативно нормално) унутар хрватског преносног система, посебно у близини трафостанице Ернестиново. Ова трафостаница је опремљена са две сабирнице, повезане прекидачем у спојном пољу, која је у време инцидента носила релативно велики проток снаге који је долазио из напајања електричном енергијом са два преносна вода на једној сабирници.
Производња конвенционалних електрана и обновљивих извора енергије у области раздвајања система добро се уклапала са планираном производњом и није било непланиране нерасположивости производних јединица. Није било планираних радова на одржавању или непланираних искључења, па је топологија мреже правилно мапирана у мрежним моделима који се користе за предвиђања загушења у DACF и IDCF.

Утицај на тржиште

Да би се разумели додатни утицаји на тржиште, направљена су поређења комерцијалних и прекограничних физичких токова из југоисточног подручја у северозападно подручје и цена на дан-унапред тржишту електричне енергије за ове области за 7. и 8. јануара 2021. Трендови података не указују на то да тржиште није радило, нити да су цене осцилирале, како у време инцидента, тако и након њега. Поред тога, ОПС-ови из погођеног југоисточног подручја истакли су да у време инцидента нису обустављене никакве тржишне активности.

След догађаја

У 14:04:25, иницијални догађај се десио испадом прекидача у спојном пољу у трафостаници Ернестиново, услед дејства прекострујне заштите. Пре тог инцидента, у Ернестинову је примећен додатни пораст токова снага приликом промене сата. Иницијални испад прекидача у спојном пољу у Ернестинову довео је прво до преусмеравања тока оптерећења кроз трансформаторе 400/110 kV у Ернестинову који су потом такође испали из погона, а затим и до померања токова снаге на суседне далеководе, узрокујуц́и даље испад српског далековода Нови Сад – Суботица такође због заштите од преоптерећења. Испад прекидача у спојном пољу није идентификован као уобичајен случај у складу са методологијом за координацију оперативне сигурносне анализе.

Сажети приказ обрасца токова снага од југоистока ка северозападу, као и испад прекидача у спојном пољу сабирница у Ернестинову, довели су електроенергетски систем до ивице угаоне нестабилности, а други испад је одмах иницирао нестабилност. Сходно томе, оба догађаја су испрац́ена низом даљих каскадних искључења свих далековода од границе између Румуније и Украјине до Средоземног мора у Далмацији у року од 20 секунди због дејства заштите преносног система.
Као последица каскадних искључења, систем је одвојен на две синхроне области где је југоисточно подручје дало вишак производње и самим тим и вец́у фреквенцију, док је северозападно подручје забележило вишак терета и самим тим и смањење фреквенције. У обе области су шеме заштите система и примарне регулације реаговале брзо и као што је очекивано, осигуравајући да електроенергетски систем избегне било какве додатне вец́е штете и прекиде.

Статус система и аутоматске мере одбране у појединим областима

Због значајног одступања фреквенције, све производне јединице које су биле ангажоване за примарну регулацију су, или смањиле (подручје Југоисток), или повец́але производњу електричне енергије (подручје Северозапад) у складу с тим. Поред тога, прекорачењем граничне вредности фреквенције од 200 mHz, велики број производних јединица променио је свој режим управљања и допринео, сходно процесу стабилизације фреквенције, било активирањем додатних резерви у северозападном подручју, било смањењем своје производње у југоисточном подручју.
Додатна подршка за стабилизацију фреквенције добијена је захваљујуц́и 1,7 GW аутоматског обустављања снабдевања у Француској и Италији, који су искључени у складу са својим уговорним обавезама. Даље, путем подршке фреквенцији преко HVDC водова, северозападно подручје добило је 535 MW аутоматске помоћне енергије из нордијског синхроног подручја и 60 MW из Велике Британије. Због прелазних појава високе фреквенције, забележено је да је одређени број производних јединица и локалних потрошача искључен у обе области.

Мануелне контрамере и стабилизација система у појединим областима

Током инцидента, оператори преносних система на које је догађај највише утицао активирали су неколико стања система у систему ENTSO-E за брзо обавештавање (ЕАС). То је омогуц́ило свим ОПС-овима у Европи да буду свесни озбиљности актуелног инцидента. Осим тога, и северни и јужни координациони центар поставили су аларме за одступања фреквенције сходно последицама у својим координационим зонама.
Према утврђеним процедурама, ЕМС (Србија) је деловао као лидер за регулацију фреквенције у одвојеном подручју Југоисток, да би координисао поновно успостављање система на 50 Hz. Амприон (Немачка) се понашао на исти начин као лидер за регулацију фреквенције у северозападном подручју због своје функције за праћења синхроног подручја (САМ). Ово је омогуц́ило да се ресинхронизација деси у најкраћем могућем периоду. Свака одвојена област је накнадно предузела одговарајуће контролне радње, углавном на страни производње електричне енергије, како би балансирала своје подручје.

Процес ресинхронизације

Након стабилизације обе области аутоматским мерама одбране, као и мануелним контрамерама, започео је процес ресинхронизације са ХОПС-ом (Хрватска) који је деловао као вођа ресинхронизације. Штавише, мере поновне синхронизације извели су и такође погођени ОПС-ови, односно ЕМС, НОСБиХ (Босна и Херцеговина) и Тranselectricа (Румунија). Активности које су омогућиле поновну синхронизацију могу се груписати у следеће фазе: припремне активности и след активности на ресинхронизацији.

Током припремних радњи, ЕМС, ХОПС и НОСБиХ сложили су се да формирају три јаке тачке поновног повезивања, које би се потом могле користити за даље активности на ресинхронизацији. Процес ресинхронизације је додатно подржан смањењем стања токова оптерећења кроз повец́ање тока снаге на једносмерном преносном воду Монита између ЦГЕС (Црна Гора) и Терне (Италија), тиме што је промењен правац у смеру од Црне Горе ка Италији са 100 MW до 600 MW.

След радњи на ресинхронизацији започео је поновним повезивањем прекидача у спојном пољу у Ернестинову, који је био опремљен уређајем за синхро-проверу и на тај начин је било могуће поново повезати два одвојена подручја. Затим су на координисан начин извршена даља поновна повезивања на осталим искљученим далеководима.

Комуникација координационих центара/САМ и између ОПС-ова

ОПС-ови Амприон и Swissgrid (Швајцарска) у својству САМ за континенталну Европу одговорни су за процедуре и координисане контрамере у случају одступања фреквенције. Током догађаја, Амприон је био одговоран за покретање ванредних процедура за регулацију фреквенције и координацију контрамера. Током великих одступања фреквенције, оба координациона центра обавестила су све ОПС-ове преко ЕАС-а и покренула ванредну процедуру за одступања фреквенције ради брзе и ефикасне координације контрамера у циљу стабилизације система.
Један корак ове процедуре била је телефонска конференција Амприона, Swissgrid-а, РТЕ-а (Француска), Терне и РЕЕ-а (Шпанија), која је почела у 14:12 ЦЕТ, тј. убрзо након пада фреквенције. На телефонској конференцији процењена је ситуација и ОПС-ови су обавештени о контрамерама које су већ биле активиране. Поред тога, САМ је упутио неколико телефонских позива погођеним ОПС-вима ради прикупљања информација, прац́ења напретка и координације мера широм континенталне Европе. ОПС-ови северозападног и југоисточног подручја интензивно су координисали активности на ресинхронизацији, како би што брже успоставили једно синхроно подручје у континенталној Европи.
Класификација инцидента на основу методологије Скала за класификацију инцидената.
Што се тиче важећег законског оквира, односно Смернице за управљање радом система, извршена је провера у вези са класификацијом инцидента према методологији ИЦС-а. Према анализи, инцидент испуњава критеријуме ОН2 (повреда Н-стања), Т2 (инциденти на елементима преносне мреже), РС2 (одвајање од мреже) и Ф2 (инциденти који доводе до деградације фреквенције). Према методологији, најкритичнији критеријум је Ф2.
За инциденте ове размере, стручни одбор састављен од представника ОПС-ова погођених инцидентом, релевантних RSC-а, представника подгрупе ICS, регулаторних тела и АCR-а мора да на захтев припреми детаљан извештај. Извештај ICS-а мора да садржи објашњење разлога за инцидент на основу истраге у складу са чланом 15. став 5 СО ГЛ. ОПС-ови погођени инцидентом морају обавестити своја национална регулаторна тела пре покретања истраге.
У складу са суштинским интересом, а да би се разјаснили разлози за инцидент и, у складу са мисијом, да би биле пружене транспарентне и потпуне чињенице у вези са инцидентом, ENTSO-E ће благовремено обавестити NRA и ACER о предстојећој истрази пре него што она буде покренута.