У петак 8. јануара 2021. године, у 14.05 часова по средњеевропском времену (СЕВ), синхрона област континенталне Европе је раздвојена на два засебна дела услед испада више елемената преносне мреже у веома кратком временском року. Траса где су две области раздвојене је изгледала овако:
Слика 1 – Карта континенталне Европе која приказује две раздвојене области током системског догађаја од 8. јануара 2021.
У отприлике 14.05 СЕВ, фреквенција у северозападној области континенталне Европе је у први мах пала на 49.74Hz у трајању од отприлике 15 секунди. Након тога се фреквенција усталила на стабилној вредности од 49.84Hz.
Истовремено је фреквенција у југоисточној области прво порасла на око 50.6Hz пре него што се усталила на стабилној фреквенцији између 50.2Hz и 50.3Hz. То је могуће видети из доњег графикона.
Слика 2 – Фреквенција у континенталној Европи током догађаја од 8. јануара 2021.
Због пада фреквенције у северозападној области, активиране су уговорене услуге о прекиду напајања у Француској и Италији, у укупном износу од око 1,7 GW, и извршено је искључење тих корисника ради смањења одступања фреквенције. Ове услуге пружају велики корисници са којима неки оператери преносних система закључују уговоре ради прекида напајања када фреквенција падне испод одређеног граничног нивоа. Поред тога, аутоматски су активирани помоћни капацитети из синхроне области нордијских земаља (420 МW) и синхроне области Велике Британије (60 МW). Ове контрамере обезбедиле су да одступање фреквенције од номиналне фреквенције од 50 Hz већ у 14.09 СЕВ буде ограничено на одступање од око 0,1 Hz у северозападној области (види Сл. 2).
Због великог раста фреквенције у југоисточној области Европе, активиране су аутоматске и мануелне контрамере (смањење производње генераторских јединица) ради стабилизације фреквенције. И тако је у 15.05 СЕВ одступање фреквенције у југоисточној области могло да се ограничи на вредност од +0,1 Hz у односу на номиналну фреквенцију од 50 Hz (види Сл. 2).
Аутоматска реакција и координисане активности које су предузели Оператори преносних система у континенталној Европи учинили су да се ова ситуација брзо врати у оквире нормалног рада. Они су спроводили координацију активности у циљу што ранијег поновног повезивања ове две области. Услед тога су уговорене услуге о прекиду напајања у Италији могле поново да буду прикључене у 14.47 СЕВ, а у Француској у 14.48 СЕВ. У 15.08 ЦЕТ, обе области су поново повезане у једну синхрону област у континенталној Европи.
ЕNTSO-Е је уредно обавештавао Европску комисију и Електроенергетску координациону групу састављену од представника држава чланица.
ЕNTSO-Е данас (15.1.2012.) објављује и питања и одговоре у вези са овим догађајем. Све објављене информације повезане су са резултатима детаљне истраге догађаја која је у току. Истрага следи правни оквир дефинисан Уредбом Комисије (ЕУ) 2017/1485 од 2. августа 2017. (Смерница о раду система), и стога се позивају национална регулаторна тела и АCER да се удруже са ОПС-овима у Истражном одбору.
У складу са одредбама Уредбе (ЕУ) 2017/1485 од 2. августа 2017. (Смерница о раду система), ЕNTSO-Е ће представити резултате истраге Електроенергетској координационој групи а објавиће их након пошто их анализира.
Питања и одговори
Шта је раздвајање система?
Преносне мреже земаља континенталне Европе су међусобно електроенергетски повезане ради синхорног рада на фреквенцији од око 50Hz. Догађај од 8. јануара 2021. једовео до тога да синхрона област Континентална Европа буде раздвојена на два засебна дела, и то тако да је југоисток Европе привременорадио засебно од остатка континенталне Европе.
Да ли је ово први пут да се деси један овакав догађај у континенталној Европи?
Синхрона област Континентална Европа је један од највећих интерконектованих (међусобно повезаних) синхроних електроенергетских система на свету у смислу величине и броја снабдеваних корисника. Оваква врста догађаја може да се деси у било ком електроенергетском систему. Отпорност система и спремност надлежних оператора система имају пресудан утицај на последице таквих догађаја. Раздвајање синхроне области, и то са много већим поремећајем и утицајима на кориснике, десило се уконтиненталној Европи 4. новембра 2006. Овај догађај је био подробно анализиран и довео је до великог броја значајних унапређења, као што јеЕвропски систем за рано обавештавање (European Awarenes System), платформа која омогућава ОПС-овима да размењују оперативне информације у реалном времену, и тиме буду у позицији да тренутно реагују у случају ванредног стања у систему. ОПС-ови су дакле добро припремљени за спровођење координације и управљање таквим догађајима, и ограничавање последица. Њихова припремљеност и стално праћење системске фреквенције омогућило је да се изврши ресинхронизација две раздвојене области у веома кратком року.
На који начин се спроводи координисање контрамера у континенталној Европи у случају одступања фреквенције?
У континенталној Европи постоје процедуре за спречавање поремећаја у систему а посебно великих одступања фреквенције које носе ризик некоординисаних искључења корисника и/или производње. ОПС-ови (Немачка) и Swissgrid (Швајцарска) надлежни су за ове процедуре због њихове улоге да прате стање синхроне области (САМ) у континенталној Европи. САМ непрестано прати фреквенцију система. У случају великих одступања фреквенције, они преко ЕАС система обавештавају све ОПС-ове и покрећу ванредну процедуру сa циљем да се координисање контрамера спроведе на брз и ефикасан начин ради стабилизације система. Један корак ове процедуре је и телефонска конференција на којој учествују Amprion, Swissgrid, RТЕ (Француска), Тerna (Италија) и RЕЕ (Шпанија). Ова телеконференција је одржана 8. јануара 2021. у 14.09 СЕВ. Током телефонске конференције, урађена је процена ситуације, а ОПС-ови су информисани о контрамерама које су већ биле активиране. ОПС-ови северозападне и југоисточне области су такође координисали активности за поновно повезивање како би се поново успоставила једна синхрона област у континенталној Европи.
Да ли су искључени крајњи корисници? Да ли је било неких других последица?
Са система су искључени корисници у северозападној области,капацитета реда 70 МW, и корисници у југоисточној области чији је капацитет реда 163 МW. Због високе отпорности интерконектоване мреже и брзе реакције европских ОПС-ова, није била угрожена безбедност рада и снабдевање електричном енергијом. Битан допринос стабилизацији система остварен је претходно уговореним услугама за прекид напајања, које су активиране у Француској и Италији. Такви уговори, који су склопљени са корисницима омогућавају ОПС-у да привремено и аутоматски смањи њихову потрошњу електричне енергије, у зависности од стања електроенергетског система у реалном времену.
Шта је довело до раздвајања?
У складу са одредбама Смернице о раду система, у току је детаљна истрага о овом догађају. Она обухвата свеобухватну анализу великог броја записа/снимака заштитних уређаја у реалном времену и других елемената електроенергетског система. ЕNTSO-Е ће објавити резултате ове истраге чим се заврши анализа.
