Београд, 22.02.2021.
У Влади Републике Србије потписан је уговор о донацији који ће помоћи реализацију пројекта изградње треће секције Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије, који подразумева изградњу најмодернијег висконапонског далековода од Обреновца до Бајине Баште и подизање напонског нивоа у ТС Бајина Башта.
Уговор су потписали потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, директорка ЕМС АД Јелена Матејић и директор канцеларије немачке KfW банке у Србији Рудигер Хартман, а потписивању је присуствовао и амбасадор Немачке у Републици Србији, Томас Шиб.
Директорка Јелена Матејић истакла је том приликом да потписани уговор представља велики корак у даљој реализацији Трансбалканског коридора, као и корак ближе томе да Србија постане кључно енергетско чвориште овог дела Европе.
„Овај пројекат је од капиталног значаја за Републику Србију и ЕМС АД га успешно спроводи, захваљујући стручности и великом залагању  својих запослених, ресорног министарства, Министарства за европске интеграције, министарства финансија и наравно Владе Републике Србије. Изузетно је важна  и подршка наших пријатеља из Европске уније, који су свесни регионалног значаја тог пројекта и путем грантова који се дају уз кредитне линије по веома повољним  условима учествују у његовом финансирању и реализацији“, рекла је Јелена Матејић

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је да је циљ Србије да буде транзитни коридор и у енергетици, као што је већ у саобраћају.
„Трансбалкански коридор доноси стабилност на тржишту електричне енергије не само у Србији, већ и у региону, у Румунији, Црној Гори, Италији. Укупна вредност изградње Трансбалканског коридора у Србији је 157 милиона евра, а укупна дужина 321 километар. До сада је већ завршена једна секција Трансбалканског коридора, а у изградњи је секција од Kрагујевца до Kраљева. Секција за коју је данас потписан уговор, од Обреновца до Бајине Баште, дуга је 109 километара и укупне вредности близу 60 милиона евра, а остаје да се изгради још једна деоница, од Бајине Баште до границе са Црном Гором и границе са Босном и Херцеговином”, рекла је Михајловићева.
Она је додала да је важан циљ овог пројекта, поред смањења губитака на преносној мрежи, и повезивање Србије са регионом.
Министарка Јоксимовић рекла је да је у сарадњи са међународним партнерима на пројекту Трансбалканског коридора направљен важан корак у процесу европских интеграција, имајући у виду да је област енергетике део кластера 4, по новој методологији преговора о чланству са Европском унијом, где је, између осталог, Србија преузела обавезу да унапреди енергетско тржиште и повеже се са земљама ЕУ.
Шеф кооперација у Делегацији Европске уније, Ингве Енгстром, рекао је данас да је до сада кроз Инвестициони оквир за западни Балкан, који комбинује финансирање земаља чланица, Европске уније и међународних банака, уложено око 220 милиона евра само у Србију, а да укупна улагања кроз овај механизам у региону износе око 5,5 милијарди евра, у области саобраћаја, енергетике, заштите животне средине и дигиталне инфраструктуре.
“Овај механизам може много да помогне у развоју читавог региона, укључујући и Србију”, додао је он.
Амбасадор Немачке у Србији, Томас Шиб, рекао је да је Немачка већ дуже од 20 година посвећена развојној сарадњи са Србијом и да је до сада уложила више од две милијарде евра у различите пројекте, од чега скоро 800 милиона евра у енергетику, као област од великог значаја.
“Данашњи уговор односи се на пројекат који је важан и за ефикаснији пренос енергије и за регионалну сарадњу и који ће читав регион приближити Европској унији”, рекао је Шиб.
Вредност инвестиције у Секцију 3 Транбалканског коридора износи 58,95 милиона евра и реализује се кроз зајам KfW у износу од 40 милиона евра, инвестициони грант у износу од 12,8 милиона евра, а преостали износ од 6,15 милиона евра обезбеђен је из техничке помоћи WBIF и средстава ЕМС-а.