Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и генерална директорка Акционарског друштва Електромрежа Србије Јелена Матејић обишле су данас радове на изградњи пратеће електроенергетске инфраструктуре неопходне за прикључење и функционисање објеката за Светску изложбу EXPO 2027, укључујући и Национални стадион, грађевине у павиљону, као и остале многобројне планиране објекте. Пројекти које за ове потребе реализује Електромрежа Србије подразумевају изградњу нових надземних далековода и високонапонских подземних каблова, као и реконструкцију и адаптацију постојећих далековода. Укупна вредност пројеката је готово 25 милиона евра.
– Пред нама је велики задатак и много посла који ћемо обављати у сарадњи и координацији са свим државним институцијама, посебно са Министарством енергетике, Министарством грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре, Министарством финансија, градским и општинским управама, као и осталим енергетским компанијама које ће обавити свој део посла како би све било завршено благовремено и квалитетно. Свесни смо велике одговорности и овом задатку приступамо са максималном посвећеношћу и еланом, истакла је генерална директорка ЕМС АД Јелена Матејић.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је ЕМС међу првим предузећима која су започела радове у EXPO комплексу, инвестицијом од 25 милиона евра из сопствених средстава што показује стабилност ове енергетске компаније.
– Ови радови ће допринети стабилнијем напајању електричном енергијом грађана овог дела Новог Београда, Сурчина, а даљим развојем инфраструктуре и свих Београђана. До 2027. и EXPO изложбе која ће Београд поставити у центар света и Европе, када очекујемо да више од три милиона људи из више од 100 држава посети Србију, осим неопходних енергетских радова на самом комплексу у Сурчину, Националном стадиону, резиденцијалиним зградама, планирамо да реализујемо и низ других пројеката. Међу најважнијим су завршетак ветропарка Костолац и део самобалансираних соларних електрана које ће бити значајни за „зелени“ портфолио ЕПС-а, затим изградња нафтовода Србија-Мађарска, гасних интерконекција са нашим суседима Северном Македонијом и Румунијом, као и проширење складишних капацитета гаса у Банатском Двору. Такође, у плануи енергетска санација више од 250 стамбених зграда у Београду и 26 зграда централне власти које ће након уређења дати нов изгледа нашем граду, док ће сви ови пројекти заједно допринети стабилнијем, независнијем и јачем енергетском сектору наше земље, рекла је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.
Радови се одвијају на локацији у близини будућег тржног центра Eurasia на Новом Београду, и на њој се граде стубови потпуно новог двосистемског далековода 2×110 kV којим ће се постојећи далековод 104/2 увести у будућу ТС Београд 44 у Сурчину, објекат Електродистрибуције Србије. На дужини од седам и по километара биће изграђено 29 нових стубова, док ће се на постојећем далеководу 104/2 обавити реконструкција девет стубова, као и адаптација једног система фазних проводника у дужини од пет километара, уз замену два стуба. Вредност ових радова је преко 13 милиона евра. Уз прикључење ТС Београд 44, овај далековод ће омогућити и прикључење ТС Београд 58 – Национални стадион – а створиће и услове за растерећење постојеће ТС Београд 9, као и за прикључење нових потрошача на подручју Сурчина и шире. Завршетак радова на овом сегменту се очекује почетком 2026. године. Следеће године кренуће и изградња два кабловска вода 110 kV од ТС Београд 44 до ТС Национални стадион, дужине два пута по четири километра. Процењена вредност те инвестиције је око седам милиона евра. Додатна сигурност снабдевања биће обезбеђена двостраним напајањем, и то са друге стране Саве, реализацијом пројекта реконструкције далековода 104/1 од ТС Београд 2 до ТС Београд 32. Уз то, ова инвестиција ће омогућити стабилно напајање и постојећих трафостаница ТС Београд 32 и ТС Београд 2, планиране дистрибутивне трафостанице у близини Макишког поља, као и ТС Београд 49 – Аеродром. Вредност тог сегмента је готово пет милиона евра.
– У име Електромреже Србије, оператора преносног система наше земље, могу да кажем да смо срећни што смо део овог великог пројекта и догађаја који ће трансформисати Србију. Радује нас што имамо прилику да дамо свој допринос. Велика очекивања и високо постављени стандарди нас не плаше, напротив, све послове и задатке чекамо са нестрпљењем и обављамо ефикасно и одговорно, закључила је Јелена Матејић.
