КРАЉЕВО, 15. јун – Електромрежа Србије је успешно и у рекордном року завршила Другу Секцију Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије, изјавила је данас генерална директорка ЕМС Јелена Матејић приликом обиласка трафостанице Краљево 3.

Овај пројекат је подразумевао градњу потпуно новог далековода између Крагујевца и Краљева, дугачког готово 60 километара, са 174 стуба, као и обимне радове на ЕМС-овим трафостаницама у тим градовима. Изграђено је разводно постројење 400 кВ, трансформација 400/220 кВ и трафо поље 220 кВ у ТС Краљево 3, и опремљено је далеководно поље 400 кВ у ТС Крагујевац 2.

Јелена Матејић је навела да се ради о пројекту од највишег националног и паневропског значаја, који има стратешки приоритет и важност, а ЕМС га је реализовао уз подршку грантова из ЕУ, међународног кредита и сопствених средстава.

„Далеководна траса од 60 километра изграђена је у кратком и рекордном року, од 2020. године до данас. Изведени су радови у трафостаници, па је Краљево по први пут добило трансформацију на 400 киловолтном супериорном напону, највишем напону у Србији“, рекла је генерална директорка ЕМС.

Навела је да је завршетак друге секције Транбалканског далековода увод у трећу и четврту секцију.
„Већ сада имамо и огроман финални резултат кроз могућност да се у овом делу централне Србије развија привреда. Да још боље напонске прилике, стабилност, сигурност и поузданост рада мреже допринесу развоју централне Србије“, рекла је Матејић.

Оценила је да ЕМС ради интензивно, као никада у историји ове компаније, али и свеукупно у историји преносних система у читавом региону.

Навела је да је од 2011. године до данас ЕМС кроз пројекте реализовао инвестиције вредне 380 милиона евра, те да ће до краја 2030. кроз инвестиције које су у току додатна реализација бити вредна 760 милиона евра.
„Од 2013. до данас, подигли смо снагу трансформације у Србији за 17 одсто, а очекујемо да до 2030. увећање буде 40 посто“, рекла је Јелена Матејић.

Навела је да је од 2011. године до данас ЕМС кроз пројекте реализовао инвестиције вредне 380 милиона евра, те да ће до краја 2030. кроз инвестиције које су у току додатна реализација бити вредна 760 милиона евра.
„Од 2013. до данас, подигли смо снагу трансформације у Србији за 17 одсто, а очекујемо да до 2030. увећање буде 40 посто“, рекла је Јелена Матејић.

Оценила је да инвестициони замах траје, да ЕМС ради даноноћно и доноси сигурност за становништво и привреду.
„Захваљујући инвестицијама и напорима, становнишво не осећа дубоку кризу која потреса цео свет, а посебно Европу последњих дана. Ниједан становник Србије није био угрожен, нити је имао рестрикцију искључиво захваљујући ЕМС-у, јер смо пребродили све немогућности да се становништво снабдева из производних ресурса у нассој земљи“, рекла је Матејић.

Она је казала да је ЕМС припремио Србију за нову енергетску транзицију, и подсетила да је 2016. године основана међудржавна фирма СЦЦ за координацију сигурности.
Навела је да је ЕМС оснивач и 75-постотни сувласник СЕЕПЕX-а, једине берзе електричне енергије која послује активно на Западном Балкану.

Генерална директорка је најавила да се сада улази у кооперацију са словеначком берзом, како би била створена прва регионална берза у овом делу Европе. Обе стране власници су истих 33,3 посто, а убрзане су активности да се Мађарска придружи истим процентом, те да регионална берза до краја године почне са оперативним радом.
Навела је и да је после састанка на врху Србије и Мађарске, те на министарском нивоу, договорено дуплирање капацитета интерконектора ка Мађарској.

„Већ су потписани меморандуми о сарадњи који ће допринети да се пројекти заврше до хоризонта 2030. године“, рекла је она.

Радове на Другој секцији извео је конзорцијум Енерготехника Јужна Бачка, Електромонтажа Краљево и Елнос БЛ, чији представник Илија Лабус каже да су изузетно поносни на извођење пројекта од националног знаццаја.
Навео је да су радили са више коопераната, и пар стотина људи, а посао завршили пре рока уз добру сарадњу са инвеститорима, за годину и по дана.

„Трафостаница Краљево 3 није значајна само као део Трансбалканског коридора, него и због побољшања напонских прилика у овом региону Западне Србије“, рекао је Лабус.