Данас је у близини трафостанице Обреновац званично обележен почетак радова на градњи двосистемског 400 kV далековода од Обреновца до Бајине Баште.
Камен темељац за овај важан пројекат положили су директорка Акционарског друштва Електромрежа Србије Јелена Матејић, министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, шеф Делегације ЕУ у Републици Србији Емануеле Жиофре и шефица одељења за привредну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке Јудит Хофман. Догађају су присуствовали и представник WBIF-a Мауро ди Вероли, представница KfW-а Јасмина Вуловић, председник Републичке комисије за енергетске мреже проф. др Борис Думнић и други гости.
Овај далековод, дужине 109 километара са 309 стубова, представља део треће секције Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије, једног од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у области енергетике у Србији и региону. Поред изградње далековода, трећа секција обухвата и опремање два нова далеководна поља у ТС Обреновац, као и подизање ТС Бајина Башта на 400 kV напонски ниво.
„Реализација овог пројекта доприноси остваривању стратешких циљева, као што су јачање енергетске стабилности, подршка енергетској транзицији и чвршће повезивање тржишта источне и западне Европе“, изјавила је генерална директорка ЕМС АД Јелена Матејић.
Укупна вредност треће секције износи око 100 милиона евра. Пројекат се финансира кредитом KfW банке у износу од 64,5 милиона евра, донацијом Western Balkans Investement Framework (WBIF) од приближно 21 милион евра, као и сопственим средствима ЕМС АД. Вредност градње самог далековода износи 71 милион евра.
„Оно што су аутопут или железница у транспорту, то је изградња оваквих далековода у енергетици. Без снажне мреже нема снажне енергетике и зато је ово најзначајнији пројекат у нашем преносном систему, који је важан за сваког нашег грађанина, за нашу земљу, али и за целу југоисточну Европу“, нагласила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Шеф Делегације ЕУ у Републици Србији Емануеле Жиофре истакао је да су средства која је ЕУ издвојила за ову секцију део шире подршке.„За цео Трансбалкански коридор ЕУ је обезбедила донацију од 38,3 милиона евра, уз повољне кредите KfW-а. Током година, ЕУ је издвојила више од милијарду евра за енергетски сектор у Србији. Овај пројекат је битан и за остатак Европе јер ће допринети стварању ширег, интегрисаног система што ће омогућити да се обезбеди стабилније снабдевање корисника на целом континенту, као и да се избегну проблеми у будућности“, навео је он.
„Немачка је снажан и поуздан партнер Србије када је реч о одрживом развоју. Ове године обележавамо 25 година сарадње у области развоја. Енергетика је сектор у којем је наша подршка највећа и задовољство нам је што са Немачком развојном банком KfW подржавамо реализацију Транбалканског коридора. Овај пројекат ће допринети повезивању преносних система и од великог је значаја за развој мреже и прикључење пројеката обновљивих извора“, истакла је шефица одељења за привредну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке Јудит Хофман.
Стари 220 kV далеководи у западној Србији биће замењени новим 400 kV водовима, што ће, осим повећаног преносног капацитета, довести и до отварања могућности за прикључење будуће РХЕ Бистрица, која ће представљати један од најважнијих ресурса за балансирање система у наступајућим годинама. Извођач радова, фирма Кодар Енергомонтажа, изабран је после спровођења комплексног међународног тендерског поступка, а планирано је да радови буду завршени до 2027. године.
Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије обухвата четири секције. Прва секција, од Панчева до румунске границе, завршена је 2017. године, док је друга секција, од Крагујевца до Краљева, уз радове на трафостаницама у тим градовима, реализована 2022. године. Планирана је изградња четврте секције која ће повезати Бајину Башту са Вишеградом у Босни и Херцеговини и Пљевљима у Црној Гори. Средства за четврту секцију су обезбеђена и она ће бити завршена 2028. године. Укупна вредност свих фаза пројекта Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије износи преко 200 милиона евра, у шта спада изградња 323 километра 400 kV далековода, подизање напонских нивоа две трафостанице и доградња далеководних поља у три трафостанице.
Фотографије: Тањуг/Јадранка Илић