Савет Агенције за енергетику Републике Србије донео је 17. октобра одлуку о давању сагласности на План развоја преносног система за период од 2019. до 2028. године и План инвестиција у преносни систем за период од 2019. до 2021. године, које је као оператор преносног система донело Акционарско друштво Електромрежа Србије.
План развоја преносног система за период од десет година урађен је у складу са Законом о енергетици и у складу је са Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2025. године, са пројекцијама до 2030. године Програмом за остваривање Стратегије. Као приоритетни циљеви и активности наведени су обезбеђивање сигурног снабдевања електричном енергијом, развој тржишта електричне енергије на националном и регионалном нивоу, као и повећање преносних капацитета и развој коридора од регионалног и паневропског значаја на територији Републике Србије.
У плану инвестиција за период од три године, описане су инвестиционе потребе са националног, регионалног и европског аспекта, чија реализација има значајан утицај на повећање преносних капацитета у регионалној преносној мрежи, а самим тим и на развој тржишта електричне енергије у Европи.
– Планирање развоја преносне мреже постаје све комплекснији процес. Расте број захтева за прикључењем обновљивих извора енергије, потребно је обезбедити инфраструктурне услове за индустријски развој и увек је неопходно имати у виду задатак ЕМС АД да обезбеди поуздано и сигурно напајање и одрживи развој преносног система Србије, узимајући у обзир и циљеве Десетогодишњег европског плана развоја у оквиру ENTSO-E.
У складу с тим, у Плану развоја 2019-2028, на листи производних капацитета, чији се улазак у систем очекује, налази се 14 нових ветроелектрана, једна нова термоелектрана, нови генератор у ТЕ Костолац Б, генератор повећане инсталисане снаге у ТЕНТ А, две нове термоелектране-топлане (ТЕ-ТО Панчево и ТЕ-ТО Винча), нови генератор у хидроелектрани Потпећ, као и још четири генератора повећане инсталисане снаге у хидроелектранама. Осим нових производних капацитета, постоји и пет пројеката прикључења објеката корисника преносног система, превасходно намењених напајању нових рударских копова.
Када говоримо о Трансбалканском коридору за пренос електричне енергије, завршетак прве фазе такође је у оквиру одобреног Плана развоја. Реч је о завршетку преостале три секције: Секција 2 – ДВ 400 kV ТС Крагујевац 2 – ТС Краљево 3, Секција 3 – ДВ 2×400 kV ТС Обреновац – ТС Бајина Башта и секција 4 – ДВ 2×400 kV између Србије, БиХ и Црне Горе. Секција 1 – ДВ 2×400 kV између Србије и Румуније пуштена је под напон у децембру 2017. године – истиче Надица Стојановић, извршни директор за инвестиције и стратегију.
