Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије

Трансбалкански коридор PDF документ



Пројекат изградње система за пренос електричне енергије 400 kV напонског нивоа “Трансбалкански коридор”
 
 
Децембар 2014.
 

Опис и значај пројекта
 
  • Пројекат изградње система за пренос електричне енергије 400 kV напонског нивоа “Трансбалкански коридор” представља пројекат од највећег националног и регионалног интереса који уједно дозвољава транс-национални пренос електричне енергије на великим растојањима уз минималне губитке, спајајући тржишта источне и западне Европе, гарантујући сигурно и стабилно снабдевање домаћих потрошача, довољним количинама, квалитетне електричне енергије.
  • Пројекат је примарно осмишљен у циљу обезбеђења националне енергетске безбедности Републике Србије и замену дотрајале мреже нижег напонског нивоа (220 kV) системом многоструко већег капацитета и вишег напонског нивоа, али својим географским положајем и планираним улагањем у нове интерконекције, уједно представља поменуту, својеврсну спрегу ИСТОКА и ЗАПАДА oдносно спајања два поменута тржишта електричне енергије, што ће довести до изузетног повећања опште добити читавпг региона Југоисточне Европе и шире.
  • Пројекат директно утиче на омогућавање испуњавања обавеза Републике Србије дефинисане кроз неопходно учешће обновљивих извора енергије у износу од 27% у бруто финалној потрошњи (управо покрива област где је планирана највећа имплементације обновљивих извора енергије у РС).
  • Пројекат отвара могућност да ЕЕС Републике Србије искористи свој географски положај и потенцијал, односно да у ближој будућности преузме улогу регионалног лидера у области електроенергетике, што ће даље засигурно довести и до индиректног ефекта на привредни и друштвени развој РС.
  • Сви планирани инвестициони објекти пројекта “Трансбалкански коридор” виђени су одговарајућом планском документацијом ЈП ЕМС, на националном нивоу (Десетогодишњи План развоја преносног система), одговарајућим регионалним инвестиционим плановима и пан-европским плановима развоја под ENTSO-E (TYNDP Ten Year Network Development Plan and RgIP – Regional Investment Plan).
  • Сви инвестициони објекти Трансбалканског коридора су, од стране Енергетске заједнице, рангирани као пројекти од највишег регионалног интереса у оквиру процеса избора пројеката од интереса за Енергетску заједницу (PECI – Projects of Energy Comunity Interest).
  • Посебно се истиче да је ово први и јединствен пројекат овакве врсте и обима у Републици Србији, а постојећи законски оквир у одређеним сегментима ствара препреке за реализацију пројекта у предвиђеним роковима. Oд стране МРЕ је припремљен и од стране Скупштине РС усвојен посебан Закон о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и прибављања документације ради реализације изградње система за пренос електричне енергије 400 kv напонског нивоа “трансбалкански коридор”. Закон омогућава посебне поступке експропријације и прибављања документације ради реализације стратешког пројекта изградње система за пренос електричне енергије 400 kV напонског нивоа “Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије” у даљем тексту, посебна правила за поступање у управним поступцима покренутим у циљу реализације изградње поменутог система и посебна правила за поступање органа приликом одређивања начина плаћања накнада и такси у тим управним поступцима.
  • Укупна дужина 400 kV далековода планираних за изградњу у првој фази пројекта Трансбалкански коридор у наредном десетогодишњем планском периоду износи око 350 km, од чега је скоро 300 km тзв. двоструких 400 kV далековода.
  • Повећање инсталисаних снага у трансформаторским станицама на коридору, такође у првој фази реализације, износи око 2000 MVA.
  • Укупна процењена буџетска вредност прве фазе градње пројекта Трансбалкански коридор износи око 150 МEUR.
Национални оператор система за пренос електричне енергије, већ је почео са активностима везаним за градњу Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије „Trans-Balkan Power Corridor“ (електроенергетски пандам јужном току „south stream“ који ће са друге стране Републици Србији обезбедити дугорочну сигурност у снабдевању гасом). Може се слободно рећи да регионалним значајем Трансбалканског коридора за пренос елекричне енергије директно штитимо дугорочну националну енергетску безбедност Републике Србије.

Списак инвестиционих и прединвестиционих објеката са кратким описом статуса

Трансбалкански коридор обухвата следеће инфраструктурне објекте за пренос електричне енергије у инвестиционој фази (слика у Прилогу 2):
  • Нова 400 kV интерконекција између Србије и Румуније,
  • Нова 400 kV интерконекција између Србије, Црне Горе и БиХ,
  • Нови 400 kV далековод ТС Крагујевац 2 – ТС Краљево 3, са подизањем напонског нивоа у ТС Краљево 3 на 400 kV,
  • Подизање напонског нивоа преносне мреже западне Србије на 400 kV напонски ниво између ТС Обреновац и ТС Бајина Башта, што подразумева нови двоструки 400 kV далековод ТС Обреновац – ТС Бајина Башта, реконструкција постојеће ТС Обреновац и ТС Бајина Башта, као и потенцијално подизање напонског нивоа на 400 kV у ТС Ваљево 3,
 

као и инфраструктурне објекте за пренос електричне енергије у развојној, односно прединвестиционој фази (слика у Прилогу 2):
  • Нова потенцијална 400 kV интерконекција између Србије и Мађарске,,
  • Нова потенцијална 400 kV интерконекција између Србије и Бугарске,
  • Нова 400 kV петља око главног града која се састоји од 400 kV далековода између ТС Панчево и новопланиране ТС северно од Београда и 400 kV далековода између великог производног чворишта у ТЕНТ Б, РП Младост и постојеће ТС Сремска Митровица са потенцијалним подизањем ТС Шабац на 400 kV напонски ниво,
  • Подизање напонског нивоа преносне мреже централне Србије на 400 kV изградњом новог 400 kV далековода ТС Краљево 3 – ТС Бајина Башта у првој фази и 400 kV далековода ТС Краљево 3 – ТС Ниш 2 у другој фази,
  • Нови 400 kV далековод ТС Јагодина – ТС Пожеревац,
  • Нова 400/110 трансформаторска станица Вршац 4, као и
  • Остали инфраструктурни објекти за пренос електричне енергије у функцији реализације пројекта “Трансбалкански коридор”.
Техноекономска оправданост градње пројеката “Трансбалканског коридора”

За све инвестиционе објекте  прве фазе градње “Трансбалканског коридора” урађене су следеће, анализе, елаборати, Студије изводљивости, односно Студије оправданости:

[1]           „Студија перспективног развоја преносне мреже Србије до 2020 (2025) године”, ЕИ Никола Тесла, Београд, јануар 2007.

[2]           Претходна студија изводљивости “Western Serbia – 400 kV Transmission System Upgrade“,  WYG 2010.

[3]           Студија изводљивости “Western Serbia – 400 kV Transmission System Upgrade“,  WYG 2011.

[4]           System study “New interconnection line among Serbia and          Montenegro“, ЕКЦ, ЕМС, ТЕРНА, 2011.

[5]           Multilateral 2030 exploration phase, PRELIMINARY NETWORK STUDIES, ENTSO/E – SDC – CSE RG – Network Studies Sub-Group 2013.

[6]           New interconnection 400 kV OHL between Romania and Serbia, Prepared jointly by  EMS &TRANSELECTRICA, Mart 2007,

[7]           Студија оправданости градње нове 400 kV интерконекције између Србије и Румуније, ДЕКОН 2009.

[8]           „План развоја преносног система за период до 2022. године“, ЈП ЕМС, децембар 2012. године

[9]           „План развоја преносног система Републике Србије 2014 – 2023 године“, ЈП ЕМС, децембар 2013. године

[10]       Feasibility Study:400kV Interconnection Serbia – Montenegro – BiH. Укључује Студију претходне изводљивости, Студију изводљивости, идејни пројекат са Студијом оправданости и Студију утицаја на животну средину (у току, биће испоручена до фебруара 2015. године.)

 

У циљу показивања техно-економске оправданости горе набројаних пројеката, односно утицаја на економију друштва, а која би била у складу са бенефитима друштва Републике Србије за све пројекте урађена је Cost-Benefit анализа (CBA), према ENTSO/E методологији, независно од наведених студија. CBA анализа није спроведена само за први далековод који је већ у одмаклој инвестиционој фази а чија се техноекономска оправданост заснивала на претходним студијама. Резултати поменутих анализа су показали недвосмислени интерес Републике Србије за градњом поменутих инвестиционих објеката што је презентовано националном Регулатору и надлежном Министарству.

 

 

Јавне консултације везане за пројекат “Трансбалкански коридор”

У процесу прибављања инвестиционих дозвола у оквиру прве фазе градње пројекта “Трансбалкански коридор”, која као што је већ поменуто обухвата следеће инвестиционе објекте:
  1. Двоструки ДВ 400 kV ТС Панчево 2 (РС) – ТС Решица 2 (РО),
  2. ДВ 400 kV Краљево 3 – Крагујевац 2,
  3. Западна Србија – Двоструки ДВ 400 kV ТС Обреновац  – ТС Бајина Башта, реконструкција ТС Б. Башта и ТС Обреновац,
  4. Нова 400 kV интерконекција између Србије – Црне Горе – БиХ
 

јавност је укључена у више фаза, тј. постоји стриктна процедура:

- При изради планске документације, обавезан је јавни увид и јавна презентација планског документа. По новом закону о планирању и изградњи спроводиће се и претходни јавни увид. То значи да ће траса и техничко решење вода  бити подложно јавним консултацијама на локалном нивоу у два наврата у фази израде плана.

- При изради Студије о процени утицаја на животну средину , свака фаза процедуре се оглашава и јавно презентује. Дијаграм тока у рађен у складу са нашим законом о процени утицаја на животну средину.

-Важно је истаћи да се индиректно јавне консултације спроводе и кроз прикупљање услова и сагласности од представника локалне самоуправе и инфраструктурних комуналних кућа. Усклађивање објеката са захтевима локалног јавног мњења је и предуслов да објекат буде прихватљив за локално становништво и да се смање ризици у даљеој имплементацији и реализацији водова.

Све у свему , национални закони обезбеђују потпуну транспарентност и увид јавности у најранијим фазама дефинисања пројекта (план), као и у најосетљивијој фази као што је утицај на животну средину.

- За  конкретне пројекте из Трансбалканског урађено је следеће:

 

РУМУНСКИ ПРАВАЦ – Двоструки ДВ 400 kV ТС Панчево 2 (РС) – ТС Решица 2 (РО)

Урађен је Просторни план подручја посебне намене. Коридор вода и план су били на јавном увиду у свим општинама кроз које пролази далековод. Обједињена јавна презентација и јавна расправа одржана је у Панчеву. За спровођење (заказивање и организовање) задужена је била Покрајинска Влада АП Војводине и одговарајућа комисија за планове.

Дефинисан је Обим и садржај студије о процени утицаја на животну средину, Решењем покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне срдине. Увид у документацију у овој процедури је јавно оглашен у дневним новинама.

Напомена, да се јавно оглашавање обавезо ради и на језику локалног становништва које живи у општинама кроз које пролази вод.

 

ДВ 400 kV Краљево 3 – Крагујевац 2

-Планови детаљне регуације за територије Крагујевца и Краљева су завршени. И један и други су прошли законски дефинисане фазе и имали јавне увиде у локалним самоуправама.

 

Западна Србија – Двоструки ДВ 400 kV ТС Обреновац  – ТС Бајина Башта, реконструкција ТС Б. Башта и ТС Обреновац,

 

У фази израде Студије изводљивости извршена је јавна презентација пројекта пред заинтересованим странама, док је горе описана процедура јавног увида предвиђена током израде планске документације током 2015. године.

Нова 400 kV интерконекција између Србије – Црне Горе – БиХ

 

Такође за интерконекцију претходно усаглашавање Заводом за заштиту природе, Националним парковима и осталим надлежним институцијама, чији се списак налази у пројектној документацији. Такође, у фази израде Студије изводљивости, која је у току и чија се финалиација очекује у фебруару 2015. године, биће извршена је јавна презентација пројекта пред заинтересованим странама, док је горе описана процедура јавног увида предвиђена током израде планске документације у 2015./2016. години.

Пројекат “Трансбалкански коридор” кандидат за пројекат од заједничког европског интереса – “PCI-Project of Common Interest”

Инвестициони објекти прве фазе градње пројекта “Трансбалкански коридор”, су у оквиру позива расписаног од стране Европске Комисије крајем 2014. године, номиновани за пројекте од заједничког европског интереса, подржани односно промовисани од стране румунског Оператора преносног система (према одговарајућој Уредби ЕУ неопходно да пројекат прелази преко територије или има утицај на прекогранични пренос електричне енергије барем једне чланице ЕУ). Пројекти “Трансбалканског коридора” су номиновани подељени у три кластера (исто као и у анексу Десетогодишњег пан-европског плана развоја TYNDP2014):

Transbalkan Corridor – phase 1, Project ID 146 (strana 157, 158 TYNDP Appendix 1)

Transbalkan Corridor – phase 2, Project ID 227 (strana 157, 158 TYNDP Appendix 1)

Mid Continental East corridor, Project ID 144 (strana 169, 158 TYNDP Appendix 1)

Подаци о румунском оператору преносног система:

Name of the TSO promoter: Transelectrica

Mailing address: str Olteni nr. 2-4, sector 3, cod postal 030786, Bucuresti

Web site: http://www.transelectrica.ro

Позадина: Уредба о Смерницама за транс-европску енергетску инфраструктуру (Guidelines for Trans-European energy infrastructure)

Уредба 347/2013 дефинише Смернице за транс-европску енергетску инфраструктуру (прописа) које идентификују 9 приоритетних коридора и 3 тематске области. За идентификацију пројеката од заједничког интереса (PCI), Уредба предвиђа регионални приступ, заснован на приоритетним коридорима наведеним у Анексу I Уредбе.

Дефинисане су следеће Регионалне групе за сектор гаса и електричне енергије:

- Northern Seas offshore grid (‘NSOG’)

- North-South electricity interconnections in Western Europe (‘NSI West Electricity’)

-  North-South electricity interconnections in Central Eastern and South Eastern Europe (‘NSI East Electricity’)

- Baltic Energy Market Interconnection Plan in electricity (‘BEMIP Electricity’)

- North-South gas interconnections in Western Europe (‘NSI West Gas’)

- North-South gas interconnections in Central Eastern and South Eastern Europe (‘NSI East);

- Southern Gas Corridor (‘SGC’)

- Baltic Energy Market Interconnection Plan in gas (‘BEMIP Gas’)

У Регионалним Групама заступљени су представници: надлежних министарстава, националних регулаторних тела и оператора преносних система за пренос гаса и електричне енергије, промотера пројеката, ENTSO/E и ENTSO/G, Асоцијације регулаторних тела Европе (ACER) и Европске комисије. У рад Регионалних група такође по потреби могу бити укључени и представници Оператора преносних система из земаља кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ, представници институција и органа Енергетске заједнице, итд.

Уредба предвиђа скуп општих и посебних критеријума које мора испуњавати пројекат од заједничког европског интереса. Пројекти морају прелазити преко територије једне или више земаља чланица ЕУ (или границу од најмање једне државе чланице и земље ЕЕА) или да има значајан утицај на наведене границе. Осим тога пројекти треба да допринесу интеграцији тржишта, одрживости и сигурности снабдевања електричном енергијом и гасом. Допринос се мери показатељима за сваки критеријум који су дефинисани у Анексу IV Уредбе.

Прилог:



Слика 1 – Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије (хронолошки приказ на мапи према етапама градње)