Опис

  • Управљање преносним системом обухвата планске активности и активности које се обављају у реалном времену. Најважније планске активности се односе на:
  • уговарање системских услуга;
  • израду планова искључења;
  • израду планова рада електроенергетског система;
  • израду модела и анализе сигурности;
  • прорачун прекограничних преносних капацитета;
  • прогнозу потрошње и губитака.
  • Уговором о системским услугама оператор преносног система обезбеђује капацитете за све врсте регулација, као и за успостављање система након распада. Планови искључења праве се на годишњем, кварталном и седмичном нивоу. Први корак је годишње усаглашавање искључења у региону југоистичне Европе, након чега се израђују планови искључења у нашем преносном систему у сарадњи са електранама, дистрибуцијама и купцима који су прикључени на преносни систем. Како би се омогућила међународна размена електричне енергије, оператори преносних система израчунавају прекограничне преносне капацитете. Овако израчунати капацитети се додељују у складу са посебним правилима. Прогноза потрошње и техничких губитака је први корак у изради дневних планова рада електроенергетског система. На ове податке додају се подаци из планова рада балансних група који се односе на потрошњу, производњу и размену електричне енергије. Планом рада мора се предвидети и неопходна резерва за регулацију фреквенције и снаге размене. Да би се обезбедила сигурност рада система, свакодневно се на основу наведених планова рада израђују модели нашег преносног система и размењују се са другим европским моделима оператора. Прорачуни сигурности се спроводе на спојеном моделу за регион Југоисточне Европе. Уколико анализе покажу неиспуњеност сигурносних критеријума, налажу се измене у плановима рада, односно диспечерима се дају препоруке за поступање у реалном времену. Управљање преносним системом у реалном времену обухвата следеће главне активности:
  • унутардневне измена планова рада;
  • надзор рада преносног система;
  • регулацију фреквенције и снаге размене ангажовањем производних капацитета кроз балансни механизам;
  • регулацију напона;
  • спровођење основних мера обезбеђења места рада на елементима преносног система и издавање докумената за рад;
  • санирање поремећаја.
  • Надзор и управљање преносним системом обавља се преко информационог система који размењује и обрађује податке из објеката:
  •  
  • преносног система;
  • дистрибутивног система 110 kV;
  • за производњу електричне енергије прикључених на преносни систем;
  • купаца прикључених на преносни систем;
  • европских преносних система;
а који се односе на:
  • напоне, токове активних и реактивних снага и струја;
  • ангажовање генератора;
  • позиције регулационих трансформатора;
  • регулационо одступање;
  • резултате анализа сигурности;
  • оптимизацију техничких губитака у преносном систему;
  • струје кратких спојева…
Размена ових података одвија се претежно преко телекомуникационог система који се заснива на OPGW технологији (oптичка влакна уграђена у заштитну ужад далековода). Овај систем је интегрисан у европску комуникациону мрежу, тзв. Electronic Highway. Поред управљања преносним системом на националном нивоу, ЈП ЕМС обавља и функцију координатора SMM (Serbia-Macedonia-Montenegro) контролног блока. На основу правила о раду интерконекције, оператори преносних система Србије, Црне Горе и Македоније споразумели су се да оснују SMM контролни блок, који има три основне функције: администрацију програма рада, праћење реализације програма рада у реалном времену (секундарна регулација) и обрачун размењене електричне енергије.