ИСТОРИЈА

ОСНИВАЊЕ ЈП ЕЛЕКТРОМРЕЖА СРБИЈЕ

Развој преносне мреже зависи од много фактора, као што су привредни развој земље, густина насељености становништва, локације природних eнергетских ресурса, великих привредних објеката, итд. Под појмом преносне мреже, у нашој земљи, подразумевали су се водови и постројења напона 110 kV и више (одговарајући стандардизовани напонски нивои 220 и 400 kV). Од почетка електрификације Србије (1893. год) па до краја Другог светског рата, преносне мреже по наведеним критеријумима практично није било. Од 1945. године долази до наглог развоја кроз изградње и формирања мрежа.

Први пренос електричне енергије у Србији остварен је пре више од једног века (1903. године ХЕ Вучје – Лесковац), али на напону који је по наведеним критеријумима био дистрибутивни. Прва повезивања водова за потребе рудиментарног преноса електричне енергије остварена су у периоду између два светска рата. Значајнији пренос је остварен 1938. године када је стављена у погон Термоелектрана Вреоци. Изграђени су и пуштени у рад далеководи ТЕ Вреоци – Београд и ТЕ Вреоци – Аранђеловац, али на напону од 60 kV. У то време се уводи и напонски ниво од 35 kV (Крагујевац – Чачак, Краљево и Јагодина). Стављањем у погон наведених водова, остварена је прва мрежа од 60 kV, односно 35 kV у сектору Београда, Крагујевца и Вреоца. У току Другог светског рата саграђена су два далековода и то ТС Макиш – ТС Београд 2 (под 60 kV) и као 110 kV вод Београд – Костолац, који је у прво време био стављен под напон од 15 kV.

После Другог светског рата наступио је период индустријализације и електрификације земље. Отпочела је изградња електроенергетских објеката за производњу и пренос електричне енергије. Прва типска трансформаторска станица 110/35 kV у Јагодини 1 стављена је у погон 1952. године. Истовремено је далековод Костолац – Петровац – Светозарево (Јагодина) стављен под напон од 110 kV. Већ након три године завршен је прстен 110 kV водова Београд – Крушевац – Севојно – Колубара – Београд. Исте, 1955. године повезана је преко ХЕ Зворник 110 kV мрежа Србије са 110 kV мрежом БиХ, а децембра 1957. године су 110 kV мреже свих република тадашње Југославије повезане у паралелан рад.

Наредне, 1958. године формирано је предузеће за пренос електричне енергије Електроисток у саставу Здружене Електропривреде Србије. Почиње успон важног сегмента електроенергетике, мреже која повезује разуђена производна и потрошачка подручја. Успон је остварен повећањем броја водова и постројења, увођењем нових напонских нивоа, постројења веће снаге и подизањем стручног кадровског потенцијала, да би заједно са управљањем електроенергетским системом, 2005. године, предузеће израсло у гиганта Електромрежу Србије. Од свог формирања и уписа у регистар привредних субјеката, Јавно предузеће Електромрежа Србије, Београд има својство правног лица. У правном и пословном промету наступа у своје име и за свој рачун са пуном одговорношћу.

Дан Јавног предузећа Електромрежа Србије, Београд је 28. јун. То је дан оснивања првог преносног предузећа у Србији 1958. године и дан оснивања Здружене електропривреде Србије 1965. године, у којој је успостављена функција управљања електроенергетским системом.